Sinoć mi je malo pozlilo, pa reših da se isceljujem tzv. Ex YU muzikom. I tako pletući red muzike, red sećanja sloši mi se još više.

Bila sam presrećna što idem na seminar u susednu zemlju, i što ću biti gost svoje dobre prijateljice. Kao svaka zentara, dođoh na aerodrom mnogo ranije...

Niti gledam TV, niti smem da se sećam Sarajeva, al’ navukoh se prvom rečenicom emisije o „Pušenju“ ko japanka na klizave stepenice i survah u bunar bedačenja.